Početna > Tekstovi > Kako organizovati izložbu i izgubiti živce u četiri mjeseca ili manje

Kako organizovati izložbu i izgubiti živce u četiri mjeseca ili manje

1 Maj 2009.

Plakat izložbe. Prilično dobar uzme li se u obzir kako je nastao.

Plakat izložbe. Prilično dobar uzme li se u obzir kako je nastao.

Sada kada je završena 3. izložba BH strip crtača mogu vam odati tajnu i ispričati kako smo Emir i ja izgubili živce organizujući ju. Ne iz razloga da dobijemo tapšanje po ramenu uz poruku “dobro je to” nego iz razloga da autori uzmu crtati i na sve ovo uzvrate valjanim razlogom zbog kojeg ovo radimo (osim mazohističkog uživanja).

Izložbu smo počeli organizovati prošle zime kada smo 22. Novembra bili na otvorenju izložbe “Femme foto” u prostorijama Burenceta na Arhitektonskom fakultetu u Sarajevu. Upitali smo Ervina, momka zaduženog za taj prostor, kako možemo doći do njega (prostora, već smo bili uz momka) i on nam je rekao “imate ga” – da, samo tako nam je dao prostor za izložbu.
Ko bi rekao da ga više nikada nećemo vidjeti (ovaj put momka, ne prostor).

Mjeseci prozivanja, dogovaranja sastanka, planiranja izložbe… Jok, Ervin nije odgovarao. Nazvali bi smo ga na telefon u četvrtak i upitali “možemo li se vidjeti u subotu?” Može, ali čujemo se još. Onda bi smo nazvali u petak “je li stoji dogovor za subotu?” Stoji, ali čujemo se. Onda bi smo u subotu hodali kao mamlazi gradom pokušavajući ga dozvati. Ali on ne bi odgovarao.

U jednom momentu smo shvatili da je Ervin šizofrenik i prekrižili Burence kao prostor za izložbu i sve planove o školi stripa u njemu. Prekrižili smo i krečenje prostora koji je u međuvremenu obojen u crno zbog druge izložbe. Prekrižili smo i crtanje po zidovima i sve planove koje smo u četiri mjeseca smislili sami sa sobom.
Što je dobra stvar jer smo na kraju shvatili da je Burence otvoreno svakim danom od 18.00 do 20.00h. Valjda se Ervin teže budi ranije.

Razočarani, spuštajući se niz Koševsku ulicu (bivša Kralja Tomislava) naišli smo na galeriju Leonardo. Upitavši za cijenu najma rekli su nam 100 KM dan. Okej, može. No kada smo par dana kasnije pitali koliko bi koštao najam prostora za petak (postavljanje izložbe), subotu (rade pola dana), ponedeljak i utorak rekli su nam 500 KM!
4 dana x 100 KM = 500 KM?!
Pardon! 3 dana (pola petka i pola subote) x 100 KM = 500 KM!!!
Neka hvala, mi ćemo odustati od tog prostora dok ne ponovite tablicu množenja.

Tako smo ostali bez galerije.
Ali smo našli sjajan smještaj. Anisa, djevojka koju smo upoznali preko poznanice, nam je ponudila iznajmljivanje stana za goste za samo 100 KM po noćenju. I to u centru grada.
A dogovorili smo i fotografisanje plakata.

Od prve izložbe smo željeli na plakatu imati djevojku koja čita strip i smje se. Znate ono “ako ona čita stripove, možda ću i ja naći djevojku poput nje uzmem li čitati stripove”. Htjeli smo bijelu podlogu i djevojku poput pin-up djevojaka Alberta Vargasa. Koliko teško može biti obući djevojku u bijelu majicu i postaviti je na bijeli čaršaf?

Djevojka čita strip, smije se i... čekaj malo, ko ovako čita strip?!

Djevojka čita strip, smije se i... čekaj malo, ko ovako čita strip?!

Nažalost, unatoč danima pregovora sa fotografom nismo dobili ništa slično. Možda je bilo nerealno očekivati 100 sličica sa foto sessiona odakle bi smo odabrali jednu pravu. Umijesto toga dobili smo njih 8. Ne osam stotina, nego osam. Osam fotografija.

Okej, još jedna ideja ode u vraga, no sada je 10.4. i vrijeme je Salona stripa u Laktašima. Na njemu Marko i Maza iskazuju oduševljenje dolaskom u Sarajevo za 15 dana i ja sam sretan što ih mogu smjestiti u dobar smještaj.
Samo što ne mogu.

Anisina mama (od Anise koja nam izdaje stan) hoće da dovede drugarice u njega za taj vikend. Ali mi smo spremni odmah platiti! Da, ali to je njena mama. I šta sad da radimo? Eto, izvinite…
Ako je kada bilo prikladno reći “… ti mater” onda je to bilo u taj ponedeljak, 11.4.

Suočeni sa nedostatkom galerije, smještaja i prostora umalo da nismo otkazali izložbu.
Jesam li spomenuo i nedostatak radova?

Nakon preko stotinu radova prošle godine, ove godine smo imali samo šezdesetak. I tu nisu bili radovi ni Maje, ni Borisa, ni Enisa, ni Esmira, ni Hajre, ni Peđe, ni gomile strip crtača koji su izlagali prošlih godina! Crtajući moj rad na temu nisam zamišljao da će biti jedini u boji. A još manje sam zamišljao da će biti skoro pa jedini od “stare garde”.

Tri gosta u sobi sa 8 kreveta (ostalih 5 srećom nismo morali platiti)

Tri gosta u sobi sa 8 kreveta (ostalih 5 srećom nismo morali platiti)

I šta onda, odustajemo od izložbe?
Ne, ne odustajemo od ove izložbe!

Emir je ekspresno našao prostor u Collegiumu Artisticumu (Emir je kralj!), novi dizajn plakata je ispao prilično dobar (i imao je samo jednu grešku protiv uroka – promocije stripova nisu bile na XI sajmu knjiga nego na XXI!), novi klinci su popunili kvotu radova svojim djelima (najveće iznenađenje je svakako Alisa) a goste smo smjestili u divan hostel Lion.

Ma da, novinari na otvorenju izložbe su bili idioti no to je bilo i za očekivati. Niti jedna novina nije najavila otvorenje ali nisu najavili ni promociju “Amnezije” a to je bio prvi album u 10 godina – od prošle izložbe je prošla samo godina.

Na promocijama stripova na sajmu tražila se stolica, ne, gost više!

Na promocijama stripova na Sajmu knjiga tražila se stolica, ne, gost više!

No inače, to je bio vikend za pamćenje. Dobro sad, na druženju u subotu prije podne nije bilo nego dvoje ljudi (Enis i Alisa) a broj gostiju na promociji stripova na Sajmu knjiga nije bio dvocifren no koga briga! U petak navečer na otvorenju je bio vrh BH strip scene. Doduše, 50% njih nije imalo radove na izložbi ali, Bože moj, valjda oni znaju hoće li se zvati strip crtačima ili će biti strip crtači.

I sve bi bilo sjajno, sve gore napisano bi smo zaboravili zbog radosti izložbe i druženja, da nas, sa odloženim paljenjem, nije spucalo obajveštenje iz Collegium Artisticuma da je izložba jučer zatvorena. Nakon što ni u srijedu nije bila otvorena.

Molim?! Zar sam sanjao da mi kustosica Sanela govori da će izložba ostati do ponedeljka jer je svakako praznik. I da će jedan dan (utorak, srijeda?) galerija biti zatvorena.
Znači, pola subote, ponedeljak i možda utorak… I to je to. Besplatan prostor u periodu tako kratkom da ako trepneš propustiti ćeš ga?!

Bespotreban podatak - postavljanje radova u galeriji koštalo nas je kao sat vremena brušenja parketa. Po osobi, dakako.

Postavljanje radova u galeriji koštalo nas je kao sat vremena brušenja parketa.

Jesam li spomenuo da je postavljanje radove (već prethodno zaljepljenih na panoe) koštalo 2 x 50 KM. I skidanje, pardon.
Kunem se, to je najskuplja satnica u državi! Kakav hirurg, kakav nuklearni fizičar… hoću da radim u Collegiumu!
Da su to bile 3D instalacije, hajde de. Ali vješanje stakala na zid… Da sam znao, priljepio bih bočice nitroglicerina na radove, čisto da im učinim posao interesantnijim. Da zarade taj novac. Ovako su radove mogli i nogom objesiti.
Što možda i jesu uradili jer je izložba trajala tako kratko da ih niko nije vidio pa tako ne može ni potvrditi ni osporiti ovu tvrdnju!

Na kraju, nakon sve ove sekiracije, imamo jedno veliko – ništa.

Kome smo napravili izložbu?

Strip crtačima koji nisu poslali radove?

Publici koja ju nije vidjela?

Nama samima?
Khm, kao što Emir reče, mogao sam nacrtati 20 tabli stripa da sam htio raditi nešto za sebe.

Iz tog razloga izložbe neće biti iduće godine.
Znam, suze ronite. Ali sve je uzaludno. Jednostavno ne vrijedi truda ako uz sve ovo sa naše strane niko ne crta. Ili niko ne dođe na izložbu. Novinari mogu pisati o telenju krava, ne moramo ih bombardovati promocijom strip autora.

Čak ni uz nevjerovatno čudo nećemo se natjerati da pređemo preko svega ovoga zato jer eto, neki novi klinci crtaju. Super! I pomoći ćemo im kako god možemo. Ali izložbe dogodine neće biti.
Ljudi kažu “teško je ovdje nešto uraditi!” Nije istina!
Tri izložbe smo organizovali i ja sam izdao album stripa (i nacrtao ga dakako). Sve se može uraditi. Pitanje je samo – hoće li iko drugi to cijeniti.

Zato ćemo preskočiti izložbu iduće godine. Organizovati ćemo da ovogodišnja izložba proputuje Bosnom i Hercegovinom i upoznati sve sa BH stripom a onda im dati godinu dana da se pripreme za 4. izložbu. Koja će biti 2011.

Šta, pa nisam rekao da nikada više nećemo organizovati izložbu!

  1. 4 Maj 2009. u 15:36

    svaka čast filipe/emire…ovo su kretenska vremena ali treba istrajati…želim dovesti izložbu u zenicu i predstaviti je lokalnoj publici…to će biti moj doprinos ovom vašem uloženom trudu…

    respect

    e

  2. MANGA
    4 Maj 2009. u 4:57

    Ja sam očekivala više ljudi na izložbi da će biti, više autora,
    Malo sam bila nezadovoljna svojim radom jer sam bila kratka sa vremenom, a u zadnji čas su mi otkazali scenario …A još radim 3 proekta u isto vrijeme xD
    Tako da sam morala da improvizujem xD
    lol xD
    Ali bilo kako bilo odlučila sam da učestvujem, pa šta bilo da bilo lol xD

    I žao mi je što nisam ostala do kraja al nisam bila sa svojim autom lol😄
    Haj bude drugi put🙂

    Što se tiče pomoći:
    Ja imam jednu ideju za strip..al ne može se to ovako pojasniti ( mislim preko neta )😄
    Trebao bi mi savjet dal je to moguće da se uradi i objavi….lol😄
    Mislim da me neko ne tuži kasnije…hahahahahah!!!!😄

    p.s.
    Svaka čast za organizaciju!

  3. 3 Maj 2009. u 13:38

    Zato su tu amateri🙂

  4. 3 Maj 2009. u 9:16

    Hehehe, što me hvalite, već se osjećam neugodno.🙂
    Inače, Marko mi je rekao da ne budem preoštar prema bivšim Inventurama jer ni njegovi polaznici škole u Leskovcu ništa ne rade, i makar smo dobili radove jednog od njih (Mimi). Da, složio bih se s njim vezano i za ostale strip crtače iz Bosne da oni imaju 18 godina a ne (u prosjeku) 28.
    Mah nema se svrhe više nervirati, imamo šansu da motivišemo mlađe autore, zaista me više ne interesuju ovi stari ljenjivci.🙂
    Naravno, ako imate neki projekat s kojim vam treba pomoć, tu smo!

  5. 3 Maj 2009. u 6:15

    Fakat cura izgleda kao moja komšinica :O
    Ali da se uozbiljim. Fakat izgleda da strip ovdje kod nas se seli u neku vrstu underground kulture, dakle o njemu će znati, pisati ga i crtati samo rijetki znalci, ali to je više zbog naše tipične neobrazovanosti našeg stava tipa “šta će to nama”. Žao mi je. Al fakat žao što niko u našoj državi ne može da prepozna to, ali pri tome mislim na obične ljude koji to gledaju, koji mogu doći i pogledati ako ništa drugo. Ali sam tokom lutanja bespućima interneta pronašao masu “crtača” stripova u BiH a eto, kako to Filip kaže ” strip crtači koji nisu poslali radove” – eto kakvi smo. Baš se unervozih kad sve ovo pročitah i sva sreća što sam crtač amater inače da sam nazovi ” strip crtač” pokrio bih se po ušima i očima od sramote. Sad je na redu Tuzla pa ćemo vidjeti šta će se ovdje dogoditi. Ko zna, možda ova škola što ju organizujete postigne nekakav efekat, bilo kakav ali opet, treba sačekati.
    Ali baš me zanima ovo :
    “U petak navečer na otvorenju je bio vrh BH strip scene. Doduše, 50% njih nije imalo radove na izložbi ali, Bože moj, valjda oni znaju hoće li se zvati strip crtačima ili će biti strip crtači.”
    Valjda pročitaju ovaj tekst! Trebali bi, jer djela ostaju iza čovjeka. Djela.
    A vama, Filipe i Emire, svaka čast.

  6. vns
    1 Maj 2009. u 23:14

    Da. Svaka cast na ulozenom trudu i radu, tebi i Emiru, i tko god je uspio odvojiti vremena da ucestvuje.

  1. 21 Decembar 2009. u 12:43
  2. 21 Juli 2009. u 8:56
Komentari su isključeni.
%d bloggers like this: