Arhiva

Posts Tagged ‘Marko’

Hajdemo na Salon stripa u Laktašima

4 Marta 2010. 1 komentar

Ove godine, a ovo je već treća zaredom, stvarno nemate nikakvu ispriku da ne odete sa nama do Laktaša na Salon stripa. Osim sjajnog provoda za koji je zadužen Maza (koji nikada ne omane) ove godine na Salon dolazi veliki broj potencijalnih izdavača vaših stripova. Da, upravo vaših. Vas koji čitate ovaj tekst a crtate stripove.

Darko Macan je izdavač “Q stripa”, časopisa koji izdaje samo domaće stripove, Igor Marković je izdavač “Vekovnika” a uz njih dolazi i Marko Stojanovićem, scenaristom tog serijala na kojem radi svako ko znači nešto u strip sceni regije. Stoga puhnite prašinu sa portfolia ili nacrtajte nove radove i pridružite nam se u Laktašima.

Kad kažem “nama” mislim na potvrđeno gostovanje naše sjajne autorice Ines Dedović, Senada Mavrića, urednika BDFUNziiina, te moje malenkosti, autora ilustracije na plakatu. Osim nas dolaze i Miroslav Slipčević te najvjerovatnije i Elvira Terzića iz Bihaća. Za crtaćim stolom će se naći i drugi vrsni autori iz obližnjih zemalja te će ovo biti još jedna od sjajnih prilika da razmijenimo crtaća iskustva.

Čak i ako se ne smatrate nekim ozbiljnim (strip) autorom srdačno vam preporučujem da nam se pridružite u Laktašima . Uistinu nema boljeg načina da upoznate ove sjajne strip autore. A oni vam pri tome dolaze, takoreći, pred vrata.

Kako organizovati izložbu i izgubiti živce u četiri mjeseca ili manje

1 Maja 2009. 8 komentara
Plakat izložbe. Prilično dobar uzme li se u obzir kako je nastao.

Plakat izložbe. Prilično dobar uzme li se u obzir kako je nastao.

Sada kada je završena 3. izložba BH strip crtača mogu vam odati tajnu i ispričati kako smo Emir i ja izgubili živce organizujući ju. Ne iz razloga da dobijemo tapšanje po ramenu uz poruku “dobro je to” nego iz razloga da autori uzmu crtati i na sve ovo uzvrate valjanim razlogom zbog kojeg ovo radimo (osim mazohističkog uživanja).

Izložbu smo počeli organizovati prošle zime kada smo 22. Novembra bili na otvorenju izložbe “Femme foto” u prostorijama Burenceta na Arhitektonskom fakultetu u Sarajevu. Upitali smo Ervina, momka zaduženog za taj prostor, kako možemo doći do njega (prostora, već smo bili uz momka) i on nam je rekao “imate ga” – da, samo tako nam je dao prostor za izložbu.
Ko bi rekao da ga više nikada nećemo vidjeti (ovaj put momka, ne prostor).

Mjeseci prozivanja, dogovaranja sastanka, planiranja izložbe… Jok, Ervin nije odgovarao. Nazvali bi smo ga na telefon u četvrtak i upitali “možemo li se vidjeti u subotu?” Može, ali čujemo se još. Onda bi smo nazvali u petak “je li stoji dogovor za subotu?” Stoji, ali čujemo se. Onda bi smo u subotu hodali kao mamlazi gradom pokušavajući ga dozvati. Ali on ne bi odgovarao.

Nastavi čitanje…

%d blogeri kao ovaj: